Lje­kar i pred­sjed­nik Od­bo­ra Glav­nog gra­da Uje­di­nje­ne Cr­ne Go­re (UCG) Da­ni­lo Jo­kić upu­tio je otvo­re­no pi­smo mi­ni­stru zdra­vlja Ke­na­nu Hra­po­vi­ću u ko­me upo­zo­ra­va da su gra­đa­ni pri­mo­ra­ni da šver­cu­ju lje­ko­ve iz dr­ža­va re­gi­o­na, na­kon uvo­đe­nja no­ve li­ste lje­ko­va u Cr­noj Go­ri, ko­ji su znat­no sku­plji ne­go u Sr­bi­ji. Jo­kić is­ti­če da se Hra­po­vi­ću, na­ža­lost, ne obra­ća kao ko­le­gi ne­go kao me­na­dže­ru na če­lu zdrav­stve­nog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri.
– Vje­ru­jem da je to i naš ključ­ni pro­blem. Ubi­je­đen sam da zbog te či­nje­ni­ce obi­čan gra­đa­nin sva­ko­dnev­no pa­ti, a svi zdrav­stve­ni rad­ni­ci, po­seb­no lje­ka­ri, osje­ća­ju po­ni­že­nje od ko­je­ga se sko­ri­je ne­će­mo opo­ra­vi­ti. Zna­te li, mi­ni­stre, da nam pa­ci­jen­ti i nji­ho­va rod­bi­na da­nas, bo­re­ći se za zdra­vlje i ži­vot, „šver­cu­ju“ ili kri­ju­ći, u put­ni­čim tor­ba­ma, pre­no­se pre­ko gra­ni­ce lje­ko­ve i me­di­cin­ska sred­stva ko­ja ži­vot zna­če? Sje­ća­te li se da smo ne­ka­da ne­što slič­no ra­di­li sa far­mer­ka­ma ili ko­šu­lja­ma iz Tr­sta, vje­ru­ju­ći da će­mo ta­ko bi­ti ljep­ši i da će nas okru­že­nje pri­mi­je­ti­ti? Da­kle, ne­ka­da iz estet­skih raz­lo­ga, a da­nas, tri­de­se­tak i vi­še go­di­na ka­sni­je, u 21. vi­je­ku, lju­di to či­ne da bi spa­si­li ži­vu gla­vu ili pro­du­ži­li vi­jek svo­jim naj­bli­ži­ma. Pi­ta­mo vas osje­ća­te li od­go­vor­nost kao eko­no­mi­sta – me­na­džer na če­lu zdrav­stve­nog si­ste­ma, kao ne­ko ko je tre­ba­lo da li­je­če­nje u na­šim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma uči­ni hu­ma­ni­jim i do­stoj­nim čo­vje­ka – is­ti­če Jo­kić u pi­smu.
On na­vo­di da ne mo­gu Hra­po­vi­ća da po­zo­vu na Hi­po­kra­to­vu za­kle­tvu, jer mu to ne zna­či ni­šta, a po­red to­ga ti­mo­vi na­iz­gled struč­nih me­di­cin­skih ka­dro­va, ko­ji su mu us­put, par­tij­ski do­di­je­lje­ni, na istu su odav­no za­bo­ra­vi­li.
– Je­ste li svje­sni da „re­for­me“ ko­je ste uve­li u naš zdrav­stve­ni si­stem od pr­vog da­na svog man­da­ta dje­lu­ju po­gub­no i ra­za­ra­ju­će? Pa­ci­jen­ti su nam i da­lje u re­do­vi­ma za če­ka­nje, ali za raz­li­ku od svo­jih oče­va ko­ji su na ta­kav na­čin ku­po­va­li ka­fu, ulje ili bra­šno, oni da­nas iš­če­ku­ju li­jek i ozdra­vlje­nje. Ogro­man broj mo­jih ko­le­ga, lje­ka­ra ko­ji su ci­je­li ži­vot po­sve­ti­li me­di­ci­ni i zdra­vlju lju­di, pro­fe­si­o­na­la­ca ko­ji ima­ju sa­mo ne­što ma­nje ško­le ne­go go­di­na ži­vo­ta, da­nas su pre­ve­de­ni u ad­mi­ni­stra­tiv­ne rad­ni­ke, u lju­de ko­ji umje­sto po­sve­će­no­sti pa­ci­jen­ti­ma mo­ra­ju da po­pu­nja­va­ju ta­bli­ce iz va­ših me­na­džer­skih apli­ka­ci­ja, ob­ja­šnja­va­ju­ći bo­le­sni­ma da će do­ći na red za od­re­đe­ne di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re na ovo ili sle­de­će pro­lje­će, ako u me­đu­vre­me­nu pre­ži­ve lje­to. Za po­je­di­ne di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re iz obla­sti kar­di­o­lo­gi­je (eho sr­ca, hol­ter EKG, hol­ter TA, er­go­me­tri­ja); iz obla­sti ga­stro­en­te­ro­lo­gi­je (ko­lo­no­sko­pi­ja, ga­stro­sko­pi­ja); fi­zi­kal­ne te­ra­pi­je (pr­vi pre­gled pa­ci­jen­ta); niz di­jag­no­stič­kih pro­ce­du­ra iz obla­sti oč­nih bo­le­sti, tre­ba če­ka­ti mje­se­ci­ma. Da li to zna vaš me­na­džer­ski tim ako Vi ni­ste upu­će­ni? Je­ste li svje­sni ko­li­ko je te­ško po­sve­će­nom lje­ka­ru ka­da mu pa­ci­jent na kra­ju sa­op­šti re­če­ni­cu ko­ju naj­če­šće ču­je­mo: Dok­to­re, ja ću umri­je­ti do ta­da! Jav­no Vas pi­ta­mo ka­kve su to re­for­me, ot­kud su pre­pi­sa­ne i ko­ga tre­ba da obo­ga­te – na­vo­di Jo­kić.
Jo­kić pi­ta mi­ni­stra da li mu je kao me­na­dže­ru ko­ji tre­ba da šti­ti dr­žav­ni, a isto­vre­me­no da bri­ne o bu­dže­tu sva­kog ko­ri­sni­ka zdrav­stve­ne usu­ge, nor­mal­no da lje­ko­vi u Cr­noj Go­ri ko­šta­ju vi­še­stru­ko vi­še ne­go u ze­mlja­ma okru­že­nja u ko­ji­ma je stan­dard ne­ri­jet­ko ra­van ili bo­lji od na­šeg.
– Ko­jom to eko­nom­skom po­li­ti­kom „mo­no­pril” od 20 mg kod nas ko­šta 8,40 eura, a u su­sjed­noj Sr­bi­ji 3,65? Ako sa­mi to ne zna­te, me­đu svo­jim sa­vjet­ni­ci­ma i lju­di­ma iz stru­ke, mo­že­te pro­vje­ri­ti da je to li­jek za li­je­če­nje ar­te­rij­ske hi­per­ten­zi­je, tj. za li­je­če­nje po­vi­še­nog krv­nog pri­ti­ska od ko­je­ga, pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma, bo­lu­je vi­še od 50 od­sto lju­di sta­ri­jih od 40 go­di­na. Kao ni­gdje u re­gi­o­nu, kao ni­gdje u Evro­pi, po­sled­njih go­di­na, pa i de­ce­ni­ja, na­šem na­ro­du su neo­p­hod­ni an­ti­de­pre­si­vi. Mo­gao bih na­ši­ro­ko, po­u­zda­no i struč­no, o uzro­ci­ma ta­kvog sta­nja, ali ne že­lim jer smo mi lje­ka­ri na­ža­lost odav­no pri­mo­ra­ni da li­je­či­mo sa­mo po­sle­di­ce. „Elo­ri­ka” (10 mg) u na­šim apo­te­ka­ma ko­šta 10,80 eura, a u Be­o­gra­du 2,03 eura. „Se­rok­sat” (20 mg) kod nas sta­je 10,80 eura, a u Sr­bi­ji 2,63 eura. Na­ši su­gra­đa­ni ni­je­su kri­vi za vla­sti­tu de­pre­si­ju, to zna­mo i Vi kao eko­no­mi­sta i mi kao lje­ka­ri, ali oči­gled­no je­su „i kri­vi i du­žni“ za li­je­če­nje od de­pre­si­je. Ka­da pa­ci­jen­ta, po Va­šoj no­vo­u­spo­sta­vlje­noj pro­ce­du­ri, iz­mal­tre­ti­ra­mo i na­pje­ša­či­mo od iza­bra­nog lje­ka­ra do apo­te­ke i na­zad, i po­no­vo od na­zad do apo­te­ke, i ka­da ga kom­pli­ko­va­nost si­ste­ma na­tje­ra da ode i ku­pi ne­ki od po­me­nu­tih lje­ko­va i upoređenih na tabeli, on­da je iz­vje­sno da će­mo umje­sto iz­li­je­če­nog do­bi­ti po pra­vi­lu ogor­če­nog i de­pre­siv­ni­jeg bo­le­sni­ka, već na­ru­še­nog zdra­vlja – po­ru­ču­je Jo­kić Hra­po­vi­ću. D.B.


Li­je­če­nje za pri­vi­le­go­va­ne

Jo­kić ob­ja­šnja­va da tek ka­da pa­ci­jent do­đe u si­tu­a­ci­ju da ku­pi li­jek i po­red to­ga što je na po­zi­tiv­noj li­sti lje­ko­va Mi­ni­star­stva zdra­vlja, ta­da shva­ti­mo za­što su ti isti lje­ko­vi u su­sjed­nim dr­ža­va­ma i na slo­bod­noj pro­da­ji mno­go jef­ti­ni­ji ne­go kod nas.
– Ne ra­zu­mi­je­mo zdrav­stve­nu po­li­ti­ku ko­ja na­me­će ne­ra­zu­mlji­ve i ni­gdje za­bi­lje­že­ne pro­ce­du­re za ču­va­nje zdra­vlja. Uve­li ste pra­vi­la ko­ja omo­gu­ća­va­ju sa­mo bo­ga­ti­ma da spa­so­no­sni li­jek mo­gu uze­ti u slo­bod­noj pro­da­ji i po­šte­dje­ti se­be i po­ro­di­cu me­na­džer­stva sa zdra­vljem ko­je ne pam­ti­mo. Ku­pi­ti li­jek, i to za naj­ra­spro­stra­nje­ni­je bo­le­sti sa­vre­me­nog dru­štva po­put: kar­di­o­va­sku­lar­nih, de­pre­siv­nih epi­zo­da ili di­ja­be­tes me­li­tu­sa, ne pred­sta­vlja pri­vi­le­gi­ju ni­gdje u ozbilj­no or­ga­ni­zo­va­nim dr­ža­va­ma svi­je­ta, a kod nas je, po­ra­ža­va­ju­će, po­stao sta­tu­sni sim­bol. Da je ta­ko go­vo­re po­da­ci iz ovog tek­sta, jer zbog če­ga bi dru­go sa­mo kod nas, za raz­li­ku od okru­že­nja, bi­lo re­zer­vi­sa­no zdra­vlje sa­mo za bo­ga­te lju­de i ka­stu pri­vi­le­go­va­nih – upo­zo­ra­va Jo­kić.


Zdra­vlje ne­ma ci­je­nu

Jo­kić na­gla­ša­va da su lje­ka­ri pri­mo­ra­ni da pro­la­ze kom­pli­ko­va­ne pro­ce­du­re na­ru­še­nog zdra­vlja, sa bo­le­sti­ma ko­je ne pred­sta­vlja­ju ni­ka­kav me­di­cin­ski iza­zov, pre­ko no­ći po­sta­ju „na­kup­ci“ istih lje­ko­va iz re­gi­o­na, i to uz na­še iskre­no i pre­ćut­no ra­zu­mi­je­va­nje. Ra­zu­mi­je­mo jer zdra­vlje ne­ma ci­je­nu – ta­ko su nas uči­li. Ta po­slo­vi­ca kod nas je iz­gu­bi­la smi­sao – jer ima ci­je­nu, i te ka­ko, i kod nas je ona naj­vi­ša. Ov­dje se na zdra­vlju za­ra­đu­je. Mi iz UCG Vas pi­ta­mo ko sve tr­gu­je, ko se ugra­đu­je, ko su mo­no­po­li­sti? Iz­o­sta­ne li od­go­vor, mi će­mo ob­ja­sni­ti jav­no­sti – uka­zu­je Jo­kić.